Pesničke minijature

stihove interpretira Nikola Rausavljević Da l' će iko tako toplo, blago, zapevati, – kao sred zaranka duša mlada Radičević Branka: „Oj, Karlovci, mesto moje drago“... Fruška Goro, puna li si hlada, pesma tvoja čak do neba stiže, uz tebe se Stražilovo diže – tu, gde Branko sred najlepšeg sklada zape žice svoje divne lire... I, tek što se lati da oproba – zlatno doba, stiže već do groba! ... Al' još...

stihove interpretira Nikola Rausavljević Kad se oko sretne s okom, Kad pros'ječe zjena zjenu: Provru prsa čuvstva tokom, Dignu slasti svoju pjenu, Um ujagme misli bajne, Slete dušu nade rajne. Tok malakše krvi vrele, Sav u ledu život grezne, Grud razgruva udar str'jele, Svaka slika vidu čezne: Al' dva srca ljubav sjati, Pa im život sav pozlati.

stihove interpretira Nikola Rausavljević Kao zlatni pauk u svemiru plavom Lebdi, plete mrežu od vazdušne svile, I dok u njoj duše izgubljene cvile, On ih redom poji večnim zaboravom. Sa osmehom lednim On im muke prati I vuče ih k sebi, gore, više, više, U rumeni oblak, kroz srebrne kiše, Gde mirno saznanje još ne znači: znati. Smrt i život tu su preorali međe; Sve je sve, i — ništa; — vekovi minut...

stihove interpretira Nikola Rausavljević Više puta sam umirao do sada i oživljavao drukčiji i tvrđi. svaki put sam gubio ponešto važno od prirode čoveka i boga i sticao odličja stene. vekovima  se pretvaram u kip, u simbol u hramu, ukras budućih naraštaja. skamenjujem se polako, kao što planine zru i troše se, kao što more stari i, gubeći zlatan sjaj, postaje plavo. zlatna su samo još sela na mors...

stihove interpretira Nikola Rausavljević Čeznu mi snaga čila, a srce zalud pita: Zar i tu dremaš, brale? Kud ti se duša skita? I prnu lahor s lipe, osu se miris gorom – U divnu blesku sinu umiven dane zorom. I puče beli veo, rosina pade magla – A piramida bela ponosno nebu nagla. Jedva se nađoh živim, srce mi jedva kucnu, A pospana mi duša kao da nešto mucnu. Mahom mi oko sinu, a reči začuh žive:...

stihove interpretira Nikola Rausavljević Moja nesanica se leči rečima. Video sam, pred samo svitanje, mladi par koji krade znak za radove na putu i odnosi ga kući. Čuvar gradilišta, iako zaražen univerzalnom skepsom, nije želeo da razbija san jureći lupeže. Zamišljam njihov enterijer nadograđen limenim trouglom. Možda sada igraju tango ili obeduju nad tim znakom ne mareći za sočne psovke gazde gra...

stihove interpretira Nikola Rausavljević Sve što živi ožiljak ima još iz detinjstva, poseban, ran. Da nisam pesnik, ja međ svima bio bih hulja i lopov znan. Mršav i rasta odveć malena, međ decom bio sam uvek heroj, često, često nosa razbijena vraćao sam se pod krov svoj. Uplašenoj majci, kad pred nju banem, reč ceđahu usne krvavo-tmaste: Ništa, de! Spotakoh se o kamen, a već sutra sve će da zarast...

stihove interpretira Nikola Rausavljević Mi se čudno razumemo ko dva bola, ko dva vala ko dva mosta u otkrića: ja te volim čudno, nemo, ti si ona čudna mala, mašta drevna moga bića. O tebi su pitalice od vekova moje bile, odgovor o kom se sanja, odgovor je tvoje lice ti si slika one vile; iz dečačkih nagađanja. I svi stari snovi, evo polagano nadolaze ko da ide vreme tavno; svaki gest tvoj ja sam...

stihove interpretira Nikola Rausavljević drvo raste na obali reke. ono je nežni zapis vremena na zemlji, vremena u mom pogledu, u šaci koja uzima nar. ta novostečena toplina u ruci podseća me na srce. ili se barem tako čini, jer se udaljava kao brod pri povratku ka domu, koji će se još jednom učiniti kao nešto ne sasvim saznatljivo, kao lepi trenutak kom nije namenjeno da postane uspomena, već je...

stihove interpretira Nikola Rausavljević Večeri volim, prožete mirisom svežim i snažnim, mirisom polja i dahom domaćih vidokruga, kad vetar igra svež pod veličanstvenom tajnom raširenih oblaka, i struji, lak i sjajan, nad putima dugim i brazdama polja. Dižu se krila oblaka i ptica, struje talasave trave, putuju s vetrom mirisnim, večernja polja nišu žetvu snovȃ.

stihove interpretira Nikola Rausavljević kažu postoje mesta na koja možeš staviti dlanove da brže zaspiš jedan treba da je na mestu gde se pregiba druga ruka a drugi na grudima gde se, kada ne obraćaš pažnju kucanje pregiba u nešto što ne razumeš verovatno radi ako veruješ u nešto što ne postoji i greje kada gledaš film možeš ruke grejati u pregibu iza kolena umesto tetovaže ruka iza kolena dok či...

stihove interpretira Nikola Rausavljević Veće presta burno vreme, svud okopne hladni sneg, i surove nesta zime, zeleni se svaki breg. Izbavila s’ svaka dolja od okova snega tog, jer svemoćna to je volja, zapoveda tako bog. Svakom s’ mestu toplog leta sada zelen vraća znak; i cveće nam sada cveta jer ga sunca sija zrak. Procvala je ljubičica i olist’o gusti glog, svaka zemna tvarka sluša zapovedi t...

stihove interpretira Nikola Rausavljević Po beskrajnom polju nalik zaboravu Ne vidim već ništa ni polje ni travu I kao u snu više nit mogu nit umem Da vidim oko tog polja bregove i šume Ni slamke ni žbuna nikakvoga čisla Bar da dune vetar u česticu smisla Kad pri dnu polja slika mi se javi Ti s jednom bočicom u jutarnjoj travi Čedno i radosno kroz osmehe bose Bereš za mene mlade kapi rose I videh...

stihove interpretira Nikola Rausavljević Moja pesmo, odavno te nema, sad si došla setna, rasplakana, jekni, neka uteha ne drema, oj, tako ti najslađega dana! Slabost pusti, kolebanje, tamu, nemoj kleti — sve od mraka biva! Tebe hoću, da me grliš, samu, ne da kuneš, tako t’ Boga živa! Tvoje kletve, tvoje uzdisaje, tvoje suze vetrovi razneće, ono vrelo u večitost traje, s tvoje kletve presahnuti neć...

stihove interpretira Nikola Rausavljević Diši duboko – tamo gde reči ne stižu, gde tišina počinje da govori. To nije naredba. To je sećanje na sebe. Kad se uspraviš, nije to samo teža tela, već teža smisla koji traži oblik. Gledaj ispred sebe, ne u pobede, ne u strahove – već u obrise mogućeg. Diši duboko. Svaki dah je most. Svaki trenutak – povratak. Nema prvog dana, jer život ne počinje. On samo...

stihove interpretira Nikola Rausavljević Da su meni oči tvoje, zvezdama bih prkosio, nit bih sunca poželio, da su meni oči tvoje! Da su meni oči tvoje, ma s’ u njima rastopio, ja bih opet sretan bio, da su meni oči tvoje! Da su meni oči tvoje, voleo bih neg sve blago, neg kamenje sjajno drago! Raj bih sami pregoreo, u njima bih slatko mreo, da su meni oči tvoje.

stihove interpretira Nikola Rausavljević To ne miče vetar na prozoru zavesu, to su samo naša praznoslovlja. Reči koje se stide svojih govornika i žele pobeći na kišu. Isparili su svi trenuci pogodni za opravdanja. Duboko, u našim srcima, ukotvilo se samoljublje.

stihove interpretira Nikola Rausavljević Ljudskom srcu uvijek nešto treba, zadovoljno nikad posve nije: čim željenog cilja se dovreba, opet iz njeg' sto mu želja klije. Zašto tako, prezirući hljeba svakidanjeg, u prsima grije vrućom željom okrutnog jastreba koj' ga uvijek gladnim kljunom bije? Međ kolijevkom traje i međ' rakom našem žiću odveć kratko doba, zato srce u nazočju groba uvijek dršće že...

stihove interpretira Nikola Rausavljević Iscurela si mi zorom kroz prste, kao kroz bušan san. Na grudi sam ti čitave noći otiske prstiju vario; želeo da tako dočekam dan. Na koži si jutros kô ordenje odnela ožiljke od moje gladi. I šeretski osmeh na usne zalepljen, kô medom dan da ti sladi.

stihove interpretira Nikola Rausavljević Načiniti kopiju mozga uvučenog u samog sebe i neki drugi put ga obasjati njim samim. Zapaliti ga naduti nadeti – sve dok ne prekine krug. Potom spojiti struje u magnetni čvor i mahinalno nabaciti kuku na klin horizonta. Potom nema žurbe i nema zakašnjenja. Ispada da je sve predviđeno i spojeno u ravnoteži. Centrifugalni ples može početi, noseći u vrhovima p...

stihove interpretira Nikola Rausavljević Zvezde se noćas sele u žetelačke ruke... Pune šake nade i očaja natkriljuju umor i bol... Na ogrubelim dlanovima opne pucaju... Iz njih bezbroj malih svitaca u pesmu uleću... Slapovi zlata, prašine i znoja u bezdan se slivaju... Puca koža ratarska! Pršti zrnevlje! Dok se kap u more pretvara... Snovi poprimaju zvukove... Pljusak seljačkih želja, odsanjan......

stihove interpretira Nikola Rausavljević Kad mi se iz zena poput uspomena razbegnu šume putovi i perspektive a neki čudni mag spusti oko mene sag od svile meke i sive, tada sam sâm. Pustim da mi kroz dušu proteku tišine, i dok pauk plete paučine, uzaberem cvet deteline ili vlat trave, i tonem u senke plave.

stihove interpretira Nikola Rausavljević U onoj noći s petka na subotu sudnjega časa u tvome životu čistaja djevo i najređi cvetu poslednje što si ti od mene čula bilo je: „Volim te najviše na svetu!“ Ali na čemu bi onaj što ne ume više živeti održao sebe da mu na usnama što se ne dvoume ne dodade slamku i reč „I ja tebe!“

stihove interpretira Nikola Rausavljević Miriše grožđe i smilje tamo u našem selu... Posvuda prolazi jesen u ruhu žutu i bijelu; plodove raznosi, daje, dariva polja i gaje. ...Tihano došla sam evo iz jednih neznanih strana, u plaštu klasove nosim i šipke s tananih grana... Pjevuca tihano, - tiše i granom smokvinom njiše. Na nebu modrome eno sjajna se prelijeva duga i svirka flauta bruju sred malog...

stihove interpretira Nikola Rausavljević Sakriću opet onog pravog sebe, po ko zna koji put. Odglumiću nekog drugog od bede, izobličen, besan  i  ljut.   Sakriću opet onog pravog sebe, kao da živim lažno, ali original uporno masku grebe, bolno i snažno.   Sakriću opet onog pravog sebe, da  ne  izazovem skandal, jer šokiram malograđanske amebe, time što sam original!   Sakriću opet onog pravog sebe....