Da objasnimo, da narod razume

Ova epizoda je presek jedne godine našeg postojanja u kojoj se sve promenilo i skoro ništa nije rešeno. Studentski pokret je pokazao da društvo ima snagu, ali i da snaga bez političkog oblika ne ruši režim sama od sebe. Evropski blok je pokazao da ideja postoji, ali i da ideja bez dogovora brzo postaje još jedna propuštena prilika. A Srbija je, kao i obično, između nade i plana izabrala da još mal...

EU blok, studentska lista, catch-all koalicija, bezuslovna podrška, cenzus, Đilas, ZLF, Miki, PSG, Savo... Izbori samo što nisu, osim ako nisu; opozicija samo što se nije dogovorila, osim ako se ne raspadne pre dogovora; studenti samo što nisu postali politički subjekt, osim ako i dalje ostanu sveta apstrakcija.

Ova epizoda je zapravo o trenutku kada svako mora da se odredi. Režim između spoljnog pritiska i sopstvenog klijentelističkog blata, opozicija između saradnje i sitnog preživljavanja, studenti između ogromnog simboličkog kapitala i straha da ga pretvore u stvarnu politiku. U Srbiji problem odavno nije manjak podrške, nego manjak oblika.

Orbanov pad jeste lepa vest, ali nije čarobni napitak za srpsku opoziciju. Nije Mađarska pobedila zato što je neko izgovorio magične reči o jedinstvu, nego zato što su postojali ljudi, imena, kampanja i jasan politički proizvod. Kod nas se, po običaju, od tuđeg uspeha prvo pravi mit, pa tek onda analiza.

Kad god režim oslabi, ne traži mir nego novu tenziju. Izbori su mu korisni čak i kad ih nema, jer sama najava već radi posao: diže uloge, ubrzava sukobe, pravi lažne dileme i tera sve ostale da se sapliću jedni o druge. U ovoj epizodi pričamo o tome zašto je možda manje važno pogoditi datum izbora, a mnogo važnije prestati sa političkim infantilizmom. Jer zemlja ne gori zato što nema dovoljno poru...

Kad policija upadne u rektorat da bi “pronašla” rektora, a predsednik potom objašnjava da je rezultat namestio da izgleda tesno, više nema mnogo smisla praviti se da ovde još govorimo o normalnoj politici. Režim odavno ne vlada poverenjem, nego po principu sile, kontrole medija, i izborne matematike, pa ispada da je stvarnost opet nekako pod kontrolom. Problem je što ni sa druge strane još nema do...

Naprednjaci su u Areni inscenirali porodični ručak za naciju, a ispalo je da ni scenografija ne može do kraja da sakrije prazninu. Kad vlast mora da popunjava kadar stolovima, šatorima i simbolima “naših”, to je obično znak da više ne upravlja energijom nego utiskom. Režim je i dalje jak, ali sve češće izgleda kao mašina koja održava sliku sopstvene snage, Problem je što ni sa druge strane kadar n...

Počinjemo od predsednikovog rođendana, bakljada i štafete, jer Srbija. Odatle pravo na Šapića, sat ne radi, kružni tok ne radi, logika ne radi. Tu onda uleće stara boljka: opozicija, studenti, DS, Kreni-promeni, svi u istom loncu, a svako misli da će baš on da izađe čist. Neko čeka pravi trenutak, neko čeka da ga studenti zavole, neko čeka da ostali nestanu. Ukratko: mnogo taktike, malo strategije...

Raspisani lokalni izbori. Kratki rokovi, duga tradicija iznenađenja. I taman kad pomisliš da znaš ko je opozicija, pojavi se nova lista “iz naroda” . Model je jednostavan: ne moraš da pobediš, dovoljno je da otkineš 2%. Malo za tebe, taman dovoljno da neko drugi izgubi. U međuvremenu, svi se kunu da se “ne bave politikom”. Najpopularnija ideologija u Srbiji je – nemati ideologiju. Program je praza...

Ima protesta. Ima batinaša. Ima kordona i trčanja levo-desno. Ali nema više onog osećaja da smo na ivici nečega velikog. Pričamo o Valjevu, Novom Sadu, Beogradu. O besu koji je realan, ali rasut. O “samoodbrani” koja zvuči hrabro dok je izgovaraš na mrežama, a mnogo manje kad stojiš pred naoružanim kordonom. O šetnjama koje liče na akciju, ali nemaju jasan cilj. A onda dolazimo do suštine: catch-a...

Objavljen je novi spisak meta, a cilj je jasan, da se mi bavimo time ko je na spisku, umesto činjenice da je sama ideja spiska zlo i metoda zastrašivanja. Otvaramo pitanje koje nas stalno razbija iznutra: šta danas znači “saradnja sa režimom”? Gde je granica između institucije, posla i političkog legitimisanja Druga velika tema: verbalna radikalizacija. Uvrede, etiketiranja, “botovi opozicije”, “b...

Nešto se dešava, a niko ne priča o tome? U nekoliko dana: bombe na “high profile” mestima (uključujući i bizaran detalj sa Čolinom kućom), i utisak da to nije ni sitna poruka ni “lokalna svađa”, nego signal da je došlo do sukoba unutar mafije. Paralelno, vraćamo se na temu koja nikako da umre: studenti–opozicija. Ako su svi protiv režima, zašto je i dalje teže izgovoriti “ajde da sednemo i razgova...

Odnos studentski pokret vs, opozicione stranke je i dalje inspirativnija tema nego opozicija protiv vlasti. Priča se opet o opciji "svi na jednoj listi" koju će izgleda, bez obzira na sastav, predvoditi gospodin Đokić, čije je zadatak da izbaci "slona iz sobe". Koliko je rektor bio zvezda svetosavskog mitinga tih dana je u parlamentu "sijao" gospodin Mrdić i njegovi z...

Posle skoro mesec dana pauze, vraćamo se direktno u realnost. Svet klizi ka autoritarnom cirkusu, Srbija tapka u mestu, a mi i dalje tražimo magično rešenje. Pričamo o globalnim trendovima, Evropi koja više nije romantična ideja nego nužnost, o izborima za koje svi znamo kako će izgledati.

Fokus je na iluzijama koje se uporno ponavljaju: da će se režim sam srušiti, da je haos znak njihove snage, da “još malo pa gotovo”. A istina je da se ništa se ne završava samo od sebe, pogotovo ne u zemlji naviknutoj da trpi. Razgovor ide i ka nama: kako se apatija prodaje kao realizam, čekanje kao strategija, a umor kao politički stav . Ovo nije priča o moćnom režimu, nego o društvu koje još tra...

Prolazimo kroz spoljnu politiku Srbije koja ne postoji, Evropu koja je skoro pa digla ruke, Rusiju koja nas drži za gušu, i vlast koja se ponaša kao da je sve to normalno. Razvaljujemo i mit o famoznom “nadideološkom pokretu”: kad se zagrebe ispod površine, ispadne da je nadideološki samo dok ne vidi EU zastavu, a vrlo ideološki čim se pomene Rusija. Na kraju ostaje surova računica: Vučić je talac...

Svašta smo čuli prateći izveštaje sa lokanih izbora u tri opštine. A onda prelazimo na "Mexican standoff" srpske politike, gde smo mi građani nenaoružani statisti, a vlast drži sve puške i bukvalno i metaforički. Objašnjavamo kako izgleda trenutak kada režim shvati da bi mogao da izgubi i zašto je to za njih opasniji scenario nego za nas. I za kraj bonus tema: Dok se mi raspravljamo oko...

U ovoj epizodi stavljamo pod reflektor novu političku akrobaciju: svako priča u ime studenata, samo studenata nema nigde. Pravi bunt je bio čist , dok se oko njega nisu skupile razne “struje”, “ideolozi”, “analitičari”. Seciramo kako se autentična energija pretvorila u poligon za sve one koji bi najradije ukinuli opoziciju, i došli u prvi plan sa rečenicom: “Mi smo ti što brane studente”. A gde su...

Počelo je vreme slavskih trpeza i razgovora o politici. Šta odgovoriti na pitanje "kako će ovo da završi?" Kako nam izgleda trenutno stanje, gde je "politička" opozicija a gde su "nepolitični" studenti, koje su poruke propagande režima? Zašto Rusi žele da prodaju NIS bilo kome osim nama? Jedina realnost je prosta: bez politike nema promene, a bez demokratije nema izla...

U ovoj epizodi o vlasti koja nastavlja svoj omiljeni sport: disciplinovano uništavanje sopstvene države. Od EXPO-u koji jede opštine do institucija koje tonu same od sebe. A onda i duel Kavčić–Trninić. Mini SNS opera: botovi, mizoginija, uvređena sujeta i pokušaj da se obična rasprava predstavi kao “sukob opozicije”. Već viđeno, samo sa novim glumcima i lošijom režijom. I dok se proizvode veštačke...

Bez filtera, bez foliranja. Kolektivna terapija za narod koji više voli dijagnozu nego lečenje. Režim je bolestan, ali ni društvo nije zdravo. Sva trojica iznosimo ono što se obično prećuti: zablude, pakosti i autoimune reakcije nacije koja sama sebe jede, a krivi doktora. Pričamo o politici, opoziciji, studentima i narodu koji se ljuti na ogledalo umesto na lice u njemu.

Studentski pokret se budi, partije se pregrupišu, a režim objavljuje IPSOS anketu. Dok Vučić ubeđuje narod da je “mir” isto što i tišina, stvarnost se sve više klima ispod temelja stabilnosti. Dejan razlaže propagandni mehanizam koji od apatije pravi političku strategiju, Bruno objašnjava kako je Dodik iz američkog “neprijatelja” postao novi “stub regiona”, a Goran podseća da su bajke o stabilnost...

Pucnjava ispred Skupštine, požar, spin i predsednik koji „sudi“ umesto da odgovara. Pričamo o izveštaju koji jasno kaže da je na čelu države organizovana kriminalna grupa, o rezoluciji Evropskog parlamenta koja je Vučiću ozbiljan šamar, i o društvu koje se na sve to jedva osvrće. O protestima koji traju, o REM-u koji ne postoji, i o zemlji u kojoj su šatori čvršći od institucija.

Od MTV-a do REM-a, od Šutanovca do Ursule — sve što spaja i razdvaja opoziciju, Evropu i Balkan u pokušaju. Dejan optimistično veruje da Evropa ipak ima plan, Bruno skeptično vidi deja-vu iz 2024, a Goran pokušava da zadrži ozbiljnost dok ga dvojica vuku na dve strane realnosti.

Vučićev “istorijski govor” koji niko normalan nije gledao, Bakarec koji se trudi da nadmaši sam sebe, i režim koji u očaju pokušava da Skupštinu pretvori u svoj toalet. U novoj epizodi pričamo o mehanizmu režimske laži, čuvenom “bullshitingu” kao metodi vladanja, o pokušajima da se svaka reč opozicije uprlja, o večitoj dilemi “bojkot ili borba”, i o sankcijama NIS-u koje su Vučića zatekle kao nepo...