Radio Karantin

Dijaspora slabo glasa a kad glasa poverenje mahom daje Vučiću. Na prethodnim izborima od 1,7 miliona Srba u inostranstvu glasalo je manje od 40.000. To ipak ne znači da našu dijasporu ne zanima situacija u rodnoj zemlji. O tome u ovom podkastu razgovaramo sa politikologom Tiborom Jonom, Pančevcem koji živi u Nemačkoj a radi u Luksemburgu.

U ovoj emisiji pričamo o dilemi migranata - gde se penzionisati. Obično se misli da migranti žele penzionerske dane da provedu u rodnoj zemlji jer ipak su im tu koreni. Neki pak ne žele da ruše mostove iza sebe pa pokušavaju da žive i u staroj i u novoj zemlji, dok mogu. Živoslav Miloradović je sa porodicom pre skoro 30 godina otišao u Italiju, i kaže da je po odlasku u penziju bio primoran da se...

Dušan Tončić u Beču kaže za Radio karantin da podizanje dece u dijaspori puno pomaže prilikom integrisanja u novu zemlju i kulturu. Dodaje da njegov sin voli da kaže kako je tata Srbin, a on - Bečlija.

I u ovoj emisiji, u serijalu o emigracijama, pričamo o lepotama i teškoćama podizanja dece u novoj zemlji. Nastavljamo razgovor sa bračnim parom Jocović u Čikagu i Aleksandrom Kovačem u Melburnu. Jocovići kažu da su njihova deca nakon dolaska u Ameriku počela da grade novi, bolji idenitet, a Kovač ukazuje na susret svojih ćerki, rodjenih u Australiji, sa kulturom roditelja rodjenih u Srbiji odnosn...

Koji su izazovi podizanja dece u dijaspori i kakav identitet ta deca stiču? Da li se kod njih sudaraju vrednosti? I u kom trenutku dečijeg odrastanja je najbolje otići? U prvom delu razgovora o ovim temama u Radio karantiju gostuju Pančevci koji sada žive u Čikagu odnosno Melburnu.

Pančevka Jelena Visser živi u Utrehtu i sa svojim mužem, Holanđaninom Ronaldom razgovara o njihovom mešovitom, internacionalnom braku i upoznavanju kultura iz koje ona i on dolaze.

Jelena Jeftić MacDonald je beogradjanka koja je dugo živela u Abu Dabiju, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima - zemlji u kojoj mnogi stranci uživaju u visokom standardu, ali pod velikim ograničenjima u slobodi govora i kulturi. Jelena kaže da je u Emiratima socijalni pritisak veći nego politički.

Da li biste zarad boljeg standarda živeli u autokratiji, u zemlji u kojoj nema demokratije a sloboda govora je drastično ograničena. Marko Jovanović živi u Šangaju i kaže da je naša percepcija o jednopartijskoj Kini kao neslobodnom društvu isuviše pojednostavljena i da mi, posmatrači sa strane, često ne shvatamo kako kinesko društvo funkcioniše.

Da li biste studirali u zrelim godinama, pa još na stranom jeziku? Šta su prednosti a šta mane online studiranja? I kako to sve izgleda na Malti, zemlji koja nudi "toplo vreme, more i plaže, i relativno male plate"? O tome za Radio karantin govori Ljiljana Zvicer, koja na Malti radi kao koordinator u službi za prijem stranih studenata na jednom univerzitetu. Ljiljana je u zrelim godinama rešila da...

Da li je pravo bolje učiti bubanjem zakona ili kritičkim razmišljanjem o njihovoj primeni kako bi se došlo do rešenja spora? Šta su prednosti i mane britanskog visokog obrazovanja i kakav je život u engleskoj provinciji? O tome za Radio karantin govori Velimir Živković koji na univerzitetu u Warwicku u Engleskoj predaje pravo.

Ljudski kapital je najtraženiji resurs u 21. veku. Razvijene zemlje imaju problem manjka obrazovane i obučene radne snage, delimično zbog toga što lokalno stanovništvo nije zainteresovano za neke poslove, a delimično zato što obrazovni sistem ne proizvodi dovoljno stručnih kadrova u nekim oblastima. Ali, razvijene zemlje, baš zato što su razvijene, mogu relativno lako da privuku stručne kadrove sa...

Kada govorimo o emigracijama neophodno je da se osvrnemo na fenomen odliva mozgova - odlazal najtalentovanijih ili najobrazovanijih u druge zemlje. Da li Srbija ima problem odliva mozgova? Nesumnjivo je da će obrazovani tražiti najbolje prilike za sebe tamo gde mogu da ih nadju i da je za mnoge to van granica rodne zemlje. S obzirom da su obrazovani, uglavnom im je lakše da odu jer gotove stručne...

Gde se mi u dijaspori informišemo o dešavanjima u Srbiji? I koliko tim informacijama možemo da verujemo? Šta je dobro a šta loše u srpskim medijima koji nisu pod kontrolom režima? U ovom Radio karantinu o tome razgovaramo sa gošćama u Njujorku - medijskom konsultantkinjom Marijom Šajkaš i profesorkom novinarstva Mirjanom Pantić.

U kojoj meri mi koji živimo u dijaspori pratimo vesti iz Srbije, posebno nakon nedavnih tragičnih dogadjaja i protesta koji su usledili? Da li nas motivišu porodične veze, nostalgija i emocije ili profesionalna orijentacija? Gosti Radio karantina sa kojima tražimo odgovore na ova pitanja su u Engleskoj profesor prava na univerzitetu Warwick Velimir Živković i u Njujorku medijska konsultantkinja Ma...

U drugoj emisiji na temu koliko dijaspora prati vesti iz rodne zemlje Radio karantin razgovara sa antropološkinjom iz Holandije Dr Deanom Jovanović o njenim razlozima da uzme slobodan dan, kupi avionsku kartu i ode na proteste protiv nasilja u Srbiji.

Zašto neki od nas po odlasku u novi život nastave da prate vesti iz domovine, a neki se isključe? I ako pratimo vesti, da li ih onda i komentarišemo? I da li nam onda smeta ako nam ljudi iz domovine kažu “ti si otišao, nemaš prava da komentarišeš” ili “ćuti, uživaj tamo gde si, pusti nas”?

Irska upija stručne imigrante iz celog sveta, a donedavno je bila najveći izvoznik emigranata. U ovom Radio karantinu čućete različita iskustva o traženju posla u Irskoj, kako to utiče na uklapanje i samopouzdanje, ali i neke lične utiske o Irskoj kao zemlji druželjubivih, pričljivih a bogami i raspevanih ljudi; zemlji koja čuva svoju tradiciju ali i odlučno ide napred.

Neki ljudi odlaze u novu zemlju za poslom, a neki posao traže tek nakon što su se preselili. Kakvi izazovi i teškoće očekuju ove druge? Koliko je teško početi ponovo, pristati na poslove za koje mislimo da su ispod naših mogućnosti i da li nas takve situacije navode da se zapitamo "šta mi je sve ovo trebalo". O tome autori Radio karantina Jelena Visser i Aleksandar Kocić razgovaraju u ovoj emisiji...

Koliko sistem pomaže imigrantima da se prilagode i uklope? Gosti ovog Radio karantina imaju prilično dijametralne impresije o zemljama u koje su došli. Andreas Burbah kaže da je njemu i porodici država u velikoj meri pomogla da se prilagode na novi život u Norveškoj, dok Larisa Inić u Kopenhagenu ima osećaj da dansko društvo došljacima poručuje "ili se prilagodi na naš način života ili idi".

Suze u očima, slušalice u ušima i metlu u šake - ovako opisuje svoj prvi radni dan u Švedskoj Saša Janoš, Pančevac, koji je iz Srbije otišao pre gotovo pet godina. Saša se, međutim, gotovo prvog dana bacio na učenje švedskog jezika. I zaista, što je njegov švedski bivao tečniji, menjale su se i njegove prilike, pre svega one poslovne. Sa njim razgovaramo o procesu prilagođavanja i snalaženja, o to...

Uklapanje ili prilagodjavanje. Koliko je teško i lako, šta je od presudnog značaja u tom procesu i kada možemo da kažemo da smo se uklopili. O tome ovog meseca razgovaramo sa gostima iz Skandinavije od kojih je prva moja Pančevka, dramaturg u Stokholmu Vesna Stanišić.

Zašto sam otišla iz svoje zemlje i zašto baš u Nemačku? Ovoga puta gošća Radio karantin je Talija Milošević, biohemičarka koja živi i radi u Minhenu.

Zašto sam otišao iz svoje zemlje i zašto baš u Nemacku? Neka istraživanja kažu da ljudi najviđe odlaze zbog boljeg standarda. U prethodnoj emisiji, medjutim, naši gosti su rekli da im je glavni razlog bila politička situacija u Srbiji, odnosno odsustvo nade u bolje sutra. Naš današnji gost je kuvar i ugostitelj iz Pančeva Saša Andjelković koji nam priča zašto je on otišao u Nemačku.

Naši gosti su Srbi koji žive u Nemačkoj, neki tek par meseci, neki godinama. Zašto su otišli, kakav je bio njihov prvi susret sa Nemačkom i šta sada misle o toj zemlji.

Da li odlaskom gradimo novi identitet? Da li onda vise ili manje volimo zemlju iz koje smo otisli? Ko su ljudi koji odlaze? Da li je istina da su balkanske zemlje pogodjene izvozom mozgova? Sta su cirkularne migracije. Kakve su nove generacije gastarbajtera? Ako imamo razumevanja za one koji odlaze, da li smo na Balkanu spremni da prihvatimo i one koji dolaze? To su samo neka od pitanja na koja ce...