Radio Peščanik

9. decembra 1992. zatvoren je logor Čelebići u BiH. Snage bosanskih Hrvata i Bošnjaka počinile su najteže zločine nad stotinama srpskih zatočenika, uključujući ubistva, mučenja i silovanja. Tribunal UN-a je osudio dvojicu komandanata logora i jednog čuvara koji se posebno sadistički ophodio prema zarobljenicima. Govore Grozdana Ćećez, Milojka Antić, Branko Gotovac i Stevan Gligorijević. Korišćeni...

Fond za humanitarno pravo organizovao je 28. i 29. novembra 2024. međunarodnu konferenciju „Procesuiranje ratnih zločina u zemljama bivše Jugoslavije – dvadesetogodišnji pregled“. Govore Bekim Blakaj, (Fond za humanitarno pravo, Kosovo), Bojana Malović (Akcija za ljudska prava, Crna Gora), Haris Rovčanin (BIRN, BiH), Marina Kljaić (Fond za humanitarno pravo) i Vesna Teršelič (Dokumenta, Hrvatska).

Bez dokaza se optužuju profesori i opozicija za manipulisanje decom, dok se srednjoškolcima negira sposobnost da imaju stav o tragediji i odgovornosti za nju, kao i da taj svoj stav javno izraze.

Kao svaki dobro vaspitan robot, na pitanje šta da se radi kad predsednik koristi silu protiv građana, ChatGPT kaže da je to što predsednik radi ozbiljno kršenje ljudskih prava i vladavine zakona.

Predstavljanje nove knjige Dragana Markovine „Programirani zaborav. Podijeljeni gradovi i neželjena sjećanja“ u izdanju Biblioteke XX vek, 19.11.2024. u KC Grad, u organizaciji forumZFD-a. Govore autor, Dubravka Stojanović i Ivan Čolović.

Sva je prilika da je sporni predlog samo privremeno sklonjen, a da je inicijativa dovođenja stranih univerziteta „na mala vrata“ i dalje aktuelna.

Ljudi iz službe su prvo tražili da Republički zavod za zaštitu spomenika kulture ne daje svoje saopštenje o Generalštabu u javnost, pa su onda tražili da ga, umesto Vladi, pošaljemo u BIA.

Kako građani treba da se ponašaju kad im upadne BIA, a da to bude u skladu sa zakonom? Nisu dužni da omoguće kršenje zakona pristankom na razgovor bez upućenog poziva i/ili zakonskog osnova.

Zbog čega se sada ovako agresivno i ekspresno uništavaju simboli Beograda i njegovo kulturno nasleđe? Nije zbog modernizacije i progresa. To sve može da se dešava i bez uništavanja.

Uzalud je govoriti o hotelu Jugoslavija, šta je značio dok je bio nov, u šta se pretvorio za vreme rata, čega se sećamo i šta bismo da zaboravimo. Sećam se ponekog mirnog ručka sa rečne strane…

Picula je održao govor u Evropskom parlamentu i izrazio saosećanje za žrtve u Novom Sadu. Ali je izrekao i dve rečenice koje su jasno pokazale čuvarima ovdašnje distopije ko je u stvari on.

Kišno veče i deset hiljada ljudi. Malo je. Ne zna se ko je više razočaran: oni što su bili ili oni što nisu bili na protestu. Ako ništa ne može da se uradi ni u institucijama ni na ulici, šta onda?

Da bi politička odgovornost zaista počela da funkcioniše, građani i građanke Srbije bi morali da dožive onaj trenutak kada čoveku jasnoća pukne pred očima i konačno shvati šta se događa.

Dodik je elaborirao ono što je Informer kratko izložio na billboardu: „Trampe Srbine“. U njemu vide novoga Miloševića koji će sad sve preko noći riješiti. Javna adoracija obuzela je i ostale u regiji.

Kad građane naziva „svetinom“, premijer Miloš Vučević se drži jedne drevne tradicije, koja je svoju jasnu formulaciju dobila povodom Četvrtog hatišerifa, poznatog i kao Turski ustav.

Rodno zasnovano digitalno nasilje, pre svega nad ženama i devojčicama, za državu nije dovoljan razlog da u izmenjenom Krivičnom zakoniku kriminalizuje zloupotrebu fotografija ili snimaka intimnog sadržaja. Na predstavljanju izveštaja SHARE fondacije govorile su Mila Bajić, Tijana Stevanović, Vanja Macanović i Mirjana Kecman.

Nemoćan da se odupre, Beograd se predao osvajačima jer nije imao i nema podršku Beograđana. Srpska opozicija nema ideju kako da brani Beograd, kao i bilo šta drugo što je pred padom.

Integralni snimak (na engleskom) sa otvaranja konferencije „Transformacije kasnog socijalizma: 1980-e“, koja se u organizaciji Instituta za filozofiju i društvenu teoriju održava u Beogradu 28. i 29. oktobra 2024.

Medijsku promociju BRIKS-a pratio je i kulturni program. Narodno pozorište je ugostilo teatar reditelja Nikite Mihalkova, jednog od najzaslužnijih za negovanje kulta ličnosti Vladimira Putina.

Silazak Kusturice iz sveže udobnosti Mećavnika u stvaran život, prilično je iznenadio režim i opoziciju. Odmah se neko setio da bi Emir Kusturica bio idealan politički vođa.

Desnica nije znala šta radi levica – pisci izmena KZ i ZKP kao da nisu znali za postojanje jedni drugih. A oba zakona imaju ogroman uticaj na pravosudni sistem i ljudska prava. Na konferenciji YUCOM-a govore javna tužiteljka Lidija Komlen Nikolić, advokatica Vanja Macanović i pravnik Vladica Ilić.

Praznik oslobođenja Beograda ukinut je 15 dana posle 5. oktobra 2000. Novi oslobodioci su stare proglasili okupatorima. Delovi razgovora o tome iz 2014. sa Dubravkom Stojanović i Srđanom Miloševićem. Razgovor vodi Svetlana Lukić.

Partizanska obeležja i antifašistička tradicija više nisu poželjni u Beogradu. Ostaje nam Putinova revizionistička amblematika kojom je prekodirao Drugi svetski rat u svoje vojevanje protiv celog sveta.

Gradonačelnik Beograda sad prefarbava rashodovane autobuse jer je izgleda ostalo malo poslova u koje pošten čovek može da se ugradi. Još samo da preimenuje Gradsko zelenilo u Ćirilično plavetnilo.

Članovi tajne radne grupe za izmene KZ i ZKP predvideli su ukidanje koncepta neutralnog sudije i uvođenje inkvizitornog pretresnog sudije. Sud se time svrstava na stranu tužilaštva, policije, BIA. Govore sudija Miodrag Majić i advokat Sead Spahović. Razgovor vodi Svetlana Lukić.